Leskovcu i Jablaničkom okrugu nedostaju nastavnici fizike, informatike, nemačkog, pojedinim školama preti i gašenje

Usvim školama u Leskovcu, ali i u celom Jablaničkom okrugu nedostaju nastavnici nemačkog i italijanskog jezika, nastavnici fizike, a informatiku predaju fizičari koji su pred penzijom. Još jedan od velikih problema je što pojedinim školama preti gašenje.

Predsednik odbora Jablaničkog okruga Sindikata obrazovanja Srbije Aleksandar Nikolić kazao je za juGmediu da na Zavodu za zapošljavanje nema nastavnika fizike, informatike, nemačkog i italijanskog jezika.

“Do pre 18 do 20 meseci je bilo deficita što se matematičara tiče, sada su se odjednom pojavili, da li su to studenti, niko to ne zna, niti kontrolišemo diplome, ne znamo”, ističe Nikolić.

Redakciji juGmedie javio se i profesor matematike Miloš Vučković koji radi u dve škole na neodređeno, 50 posto u Večernjoj školi u Leskovcu i 50 posto u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Gložanu.

Tvrdi da duže vreme pokušava da dobije saglasnost od nekog direktora škola u Leskovcu da bi prešao.

„Nažalost, do skoro nije bilo matematičara i spominje se kod nas duže vreme da je to deficitarno. Situacija se međutim popravila zahvaljujući isturenom Prištinskom univerzitetu sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Studenti koji su po 5,6 godina studirali u Nišu i za to vreme dali po 5,6 ispita, odjednom su masovno krenuli da odlaze u Mitrovicu i posle 4 godina dolaze sa diplomama sa kojim imaju zvanje isto kao što imamo mi koji smo završili u Nišu i Beogradu, master matematičar“, kazao nam je Vučković.

Ove godine, kako je naglasio, na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu prijavilo se samo 10 studenata za smer Matematičar a predviđa se da će situacija biti još gora u narednom periodu.

„Više puta sam navodio u zahtevima kada samtražio saglasnost direktora koji me prima u Leskovcu da tražim racionalizaciju i smanjenje putnih troškova, ali direktori jednostavno nisu davali saglasnost, neki su odgovarali da će da izvrše ukrupnjavanje u školu svojih radnika (nikada nisu izvršili to već su angažovali lice na određeno da radi), neki nisu uopšte ni odgovarali. Nažalost, zakon mi tu vezuje ruke, radna podgrupa ne može da reaguje u ovom slučaju i da daje preporuke i odluke za tu vrstu preuzimanja jer joj zakon ne dozvoljava“, kaže nam ovaj profesor matematike.

Jedan iskusni profesor nemačkog jezika izgubio je posao u leskovačkoj školi, direktori drugih škola nisu hteli da ga zaposle, pa sada predaje u Nišu

Ukoliko mu direktor ne odgovori, objašnjava, radna podgrupa može samo da mu naloži da odgovori, a ukoliko ima saznanja da na tom mestu radi nestručno lice, radna podgrupa može da pošalje prosvetnu inspekciju koja će da donese rešenje da se zastupi stručno lice.

„Oni nađu neko stručno lice privremeno, posle nekog vremena opet vrate nestručno i tako u krug, mogu samo da se ganjam. Ostale saglasnosti koje su mi potrebne od direktora u školi u Gložanu i radne podgrupe dobijam, ali je problem saglasnost direktora iz Leskovca koji bi me primio“, obrazložio je Vučković.

Predsednik odbora Jablaničkog okruga Sindikata obrazovanja Srbije Aleksandar Nikolić dodaje da Jablanički okrug ima najveći broj učenika po odeljenju, a rešenje vidi u tome da odeljenja imaju po 24 đaka jer bi se na taj način smanjio broj tehnoloških viškova i u nekom narednom periodu mogli da krenu normalni konkursi, odnosno da se mlade osobe zapošljavaju.

“Mlada osoba ako zna da će na primer za godinu dana biti mesto za geografiju, ona neće da ode da radi u Sloveniju ili Hrvatsku, nego će ostati u svojoj državi”, smatra on.

Naglaša da kada bi se dozvolilo da bude 24 učenika po odeljenju, za godinu ili dve, sve bi se sredilo, svi tehnološki viškovi bi se zbrinuli,a zatim bi mogli da krenu konkursi i da se napravi jedna dobra sistematizacija.

S druge strane, Nikolić ističe da nekoliko učiteljica uskoro odlaze u penziju ali tu opet postoji problem.

“Ne daje se odmah saglasnost, konkrusi za ta mesta, zato što kad se priča o tome onda treba da se vidi koliko će naredne godine biti manje odeljenja”, objašnjava on.

Prema podacima kojima raspolaže, broj učenika za upis u srednje škole u narednoj školskoj godini najavljuje da će neke obrazovne ustanove ostati bez pojedinih odeljenja.

“Nema dovoljno učenika, najmanje dva odeljenja će nestati iz srednjih škola u Leskovcu. Sada je sve pitanje dogovora između ministarstva, jedinica lokalne samouprave i normalno sindikata, ako nas pozovu da učestvujemo, da vidimo koliko će tu i šta nedostajati i onda da se vidi gde i šta da se gasi”, rekao nam je Nikolić.

Sugeriše da će vrlo brzo da pokrenuti sastanak sa direktorima škola, ali i na republičkom nivou, jer primećuje da Jablanički okrug mnogo manje sagledavaju nego što je to slučaj sa Vojvodinom, na primer, ali on tje pokušao da vratim u normalu, razgovarajući sa opštinama Lebane, Medveđa.

Poljoprivredna škola u Leskovcu i Gimnazija u Lebanu na ivici egzistencije

Iako smo voćarsko-poljoprivedni kraj, Poljoprivredna škola u Leskovcu se godinama bori za opstanak, a nemamo voćare, veterinare, sve se gasi. Žalosno je što nemaju dovoljno učenika, oni imaju fantastične uslove, dobre projekte prolaze, direktor Dalibor Jovanović se trudi maksimalno. Par godina zaredom spašavamo tu školu, ali verujte mi da je ona ivici egzistencije, tvrdi Nikolić.

I sam direktor ove škole ukazivao je par puta na probleme sa kojima se suočavaju, te je tako na na obeležavanju Dana škole rekao da jug Srbije jeste poljoprivredni kraj i da Poljoprivredna škola mora da postoji.

„Mi imamo problem sa brojem đaka, ali se nadam da će svest kod ljudi porasti, jer je proizvodnja hrane za život najbitnija“, kazao je tada je direktor Poljoprivredne škole u Leskovcu Dalibor Jovanović.

Jovanović je i na tradicionalnom sastanku sa direktorima škola, apelovao da je potrebna veća promocija škole kako bi se rešio deficit đaka i najavio dva velika projekta u ovoj godini.

Još jedna škola koja je na ivici egzistenicije jeste, prema rečima predsednika odbora Jablaničkog okruga Sindikata obrazovanja Srbije, Gimnazija u Lebanu koja se sa tim problemom suočava već dve godine zaredom.

„Gimnazija je na ivici egzistencije iako su gimnazije projekat Ministarstva prosvete u smislu da su održive u svakom pogledu, a da se srednje stručne škole kreću prema dualnom obrazovanju. Međutim, lebanska Gimnazija je prošle i pretprošle godine u milimetar spašena jer oni bi spali na sedam odeljenja, škole sa sedam odeljenja ne postoje po zakonu više, samo osam i više, a oni imaju dva odeljenja po godini“, ističe Nikolić.

Ukazuje na to da su izgubili ove godine jedno odeljenje u prvoj godini, ta škola bi se za četiri godine ugasila jer zakonski ne može da postoji.

Na naše pitanje kako smo se našli u ovakoj situaciji, Nikolić kaže da problem leži u tome što su kriterijumi upisivanja srednjih škola opali i da su standardi ocenjivanja loši.

Deo rešenja problema vidi u tome da se napravi dogovor sa Ministarstvom prosvete koji bi obuhvatio i da nastavnici iz Leskovca rade u Leskovcu, a ne u Medveđi, jer se time samo stvaraju dodatni troškovi, poput putnih, a s druge strane, mladi koji završe fakultete i vrate se u svoj rodni kraj, upravo zbog toga ne mogu da dođu do posla.

„Ukazujem na sve to na sastancima, imamo dobre ideje, nekad se ostvare, nekad ne. I za škole po selima ima leka, jer gašenjem škola gase se i sela, la okal to ne može da finansira, tu treba država da pomogne“, zaključuje Nikolić.

Izvor: JuGmedia