Između trga, koji su građani platili 1,9 miliona evra i taktilne staze koje nema

Taktilne staze u Leskovcu: Između trga od 1,9 miliona evra i prepreka na terenu

Kretanje kroz grad za slepe i slabovide osobe predstavlja svakodnevni izazov u kome taktilne i reljefne staze igraju ključnu ulogu kao osnovni putokaz ka samostalnosti i željenoj destinaciji. Iako se Leskovac po broju ugrađenih staza nalazi u samom vrhu u Srbiji, slika sa terena pokazuje da tehnički propusti i nedostatak empatije građana i dalje stvaraju ozbiljne barijere.

Staza koja vodi – nigde

Zamislite da ste slepa i slabovida osoba koja se kreće uz pomoć belog štapa. Grad Leskovac se trudi da vam olakša kretanje tako što postavlja taktilne staze. I šta se dešava? Na Gradskom trgu, u jednom delu, imate taktilnu stazu koja vodi – nigde! Vodi do jednog trenutka, a onda prestaje. Ko je tu zatajio i zašto je zaboravio da produži taktilnu stazu, ko nije kontrolisao? Ovo su javno postavljena pitanja lokalnoj vlasti.

Skupi kvadratni metri i nedovršena rešenja

Ovaj propust dodatno dobija na težini kada se sagleda finansijski okvir rekonstrukcije centralnog gradskog trga. Radovi, koji su započeti 12. novembra 2019. godine, građane Leskovca koštali su oko 223 miliona dinara (približno 1,9 miliona evra po tadašnjem kursu), pri čemu se finansiranje projekta delimično oslanjalo i na kreditno zaduženje grada.

Lokalna vlast je tvrdila da je konačni presek i obračun radova sa glavnim izvođačem, firmom „Bauvezen” iz Lazarevca, pokazuju ugovorenu i isplaćenu vrednost od oko 164,6 miliona dinara kroz direktne troškove i poreze (uz naplaćene penale za kašnjenje i umanjenja). Iako je prostor trga obuhvatio novo popločavanje, zelene površine, fontanu i binu, projektom izvođenja u praksi su, očigledno, izostali adekvatna kontrola i dovršetak infrastrukture namenjene osobama sa invaliditetom , uprkos probijanju prvobitnog roka od 360 dana i višegodišnjem kašnjenju.

Leskovac u vrhu po kilometraži, ali nepravilnosti postoje

Alen Husić, predsednik Okružne organizacije slepih i slabovidih u Leskovcu, govoreći o ukupnoj dostupnosti i pokrivenosti grada taktilnim stazama, Husić ističe da su pomaci značajni kada se uporede sa drugim sredinama u Srbiji, ali da arhitektonska rešenja često nisu do kraja prilagođena korisnicima.

Prema njegovom ličnom iskustvu, kilometraža postavljenih staza stavlja Leskovac u sam vrh na teritoriji Srbije. Međutim, što se tiče same funkcionalnosti, postoje određene tehničke i arhitektonske nepravilnosti — poput staza koje se presecaju pod neadekvatnim uglovima. Kako navodi, kada osoba dobro upozna prostor kojim se kreće, snalaženje postaje relativno jednostavnije, ali propusti pri ugradnji i dalje otežavaju svakodnevno kretanje.

Problem barijera – ispit empatije za sugrađane

Pored tehničkih grešaka u projektovanju i izvođenju, poseban problem predstavlja nesavesno ponašanje prolaznika i lokalnih privrednika koji na same staze postavljaju razne fizičke prepreke.

Iako lokalna samouprava ulaže u infrastrukturu, zaprečenost staza automobilima, reklamnim tablama ili baštama kafića direktno ugrožava bezbednost slepih i slabovidih. Kako zaključuje Husić, rešavanje ovog problema više ne zavisi od samih udruženja, već predstavlja svojevrsni lakmus papir i „dostignuće u empatiji” celokupnog stanovništva Leskovca i okoline.

Izvor/ Saznaj više: jugpress.com