Za svakog penzionera rade skoro dva radnika koji su u dilemi oko budućnosti

0
Foto: JuGmedia

Za svakog penzionera u Srbiji u proseku rade skoro dva radnika. Prema poslednjim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, u Srbiji živi 1.647.909 penzionera i 2.766.034 radnika, što znači da na jednog penzionera dolazi 1,68 zaposlenih, a stručnjaci navode da je optimalan odnos četiri radnika na jednog penzionera. U oko 30 opština u Srbiji živi više penzionera nego radnika.

Iz ugla države, pitanje koje se nameće je da li će u budućnosti imati ko da zaradi za penzije, kao i da li je penzioni fond održiv. S druge strane, dilema koja najviše muči one koji trenutno rade je da li mogu da računaju na sigurna primanja u starosti, kao i koliko dugo će uopšte morati da rade. Damama uslov za penziju svake godine „izmiče“ za dodatnih šest meseci, da bi do 2032. godine dostigle isti uslov kao i muške kolege, koji već sada sa tržišta rada odlaze u 65. godini života.

Broj penzionera se u Srbiji iz godine u godinu smanjuje. U decembru 2015. bilo ih je 1.735.942, dok ih je danas 90.000 manje – 1.646.903.

Stabilizovan sistem

Član Fiskalnog saveta Nikola Alimparmakov kaže da je Srbija uspela da u dobroj meri stabilizuje svoj penzioni sistem.

„Ova poslednja dva povećanja kumulativno preko 20 procenata, jesu bila visoka, ali su ona na granici održivosti. To je maksimum koji naša privreda i finansije mogu da izdrže, sa nivoom od 10 procenata bruto društvenog proizvoda. To je neki nivo koji ima većina zemalja bivše Jugoslavije. Ovo što mi imamo u Srbiji jeste finansijski održivo i na tragu je onoga što imaju i druge zemlje u regionu, ali treba insistirati da se ta finansijska stabilnost održi i u narednim godinama“, smatra član Fiskalnog saveta.

On kaže da mladi ljudi u Americi, Evropi, pa i Srbiji, uglavnom nemaju poverenje u javne penzijske sisteme, ali da nema razloga za nepoverenje i da je to najmanje loš sistem. Napominje da je važno samo da ga na odgovoran način modeliramo i vodimo. Ukazuje da razvijenije zemlje u Evropi, pa ni Srbija ne mogu da dovode u pitanje održivost ovakvog sistema, jer praktično druge sisteme ne možemo imati kao osnovne.

„Možemo imati te privatne, dopunske, za one koji mogu dodatno još da štede, ali svi penzijski sistemi funkcionišu na ovaj način. Do pogoršanja odnosa između penzionera i radnika dolazi pre svega zbog demografskih trendova, koji su prisutni i u Srbiji i u Evropi. Mi smo 1960. godine imali 10 mladih osoba na jednu osobu stariju od 65 godina, a sada smo to spustili, na poslednjem popisu na 3 prema 1, a 2050. godine će to biti 2 prema 1“, navodi Altiparmakov.

On objašnjava da Srbija tu nije izuzetak, već da se to dešava u čitavoj Evropi. Podseća da je problem penzijskog sistema u Srbiji dodatno pogoršavao ekonomski deo, ali napominje da je od 2014. godine, kada smo sproveli poslednju reformu, odnosno restriktivnost, u penzijskom sistemu, učinjen napredak.

„Tada smo imali odnos 1,2 radnika na jednog penzionera. Dakle, uspeli smo da poboljšamo to na 1,7. To nije samo zbog smanjenja broja penzionera, već smo uspeli da povećamo i zaposlenost i to je zapravo neki put ga boljitku u narednim godinama“, smatra Altiparmakov.

Od 1. januara važe novi uslovi za penzionisanje, prema kojima su za ostvarivanje ovog prava ženama potrebne 63 godine i šest meseci života, i najmanje 15 godina staža. Altiparmarkov napominje da pooštravanje granice pomaže da se uravnoteži, odnosno da se poboljša taj odnos penzionera i radnika.

Od 1. januara važe novi uslovi za penzionisanje, prema kojima su za ostvarivanje ovog prava ženama potrebne 63 godine i šest meseci života, i najmanje 15 godina staža. Altiparmarkov napominje da pooštravanje granice pomaže da se uravnoteži, odnosno da se poboljša taj odnos penzionera i radnika.

Izvor: JuGmedia

Ostavite komentar

Pošaljite vest