Pčelinji vosak i hladno ceđeno ulje, zašto melem ostaje na koži duže od kreme

U grobnicama starog Egipta arheolozi su pronašli posude sa pčelinjim voskom starim više od tri hiljade godina. Vosak je i posle svih tih vekova bio upotrebljiv. Ista materija koja je preživela tri milenijuma u pesku danas se koristi kao osnova melema, i to nije slučajnost, već posledica njenog hemijskog sastava.

Razumevanje te osnove objašnjava zašto se melem ponaša drugačije od bilo koje kreme kupljene u drogeriji.

Šta je vosak i šta radi na koži

Pčelinji vosak nastaje u žlezdama radilica i one ga koriste za gradnju saća. Sastavljen je od estara masnih kiselina i dugolančanih alkohola, materija koje se ne rastvaraju u vodi i vrlo sporo oksidišu. Zbog toga vosak praktično ne užegne i ne traži konzervanse da bi opstao. Na koži se ponaša kao propusna barijera. Zadržava vlagu ispod sebe, jer usporava isparavanje vode iz gornjih slojeva, a istovremeno ne zatvara kožu hermetički kao vazelin. Koža ispod voska ostaje vlažna i ima uslove da obnovi svoju sopstvenu zaštitnu funkciju, što je kod ispucalih, suvih ili oštećenih predela ključna stvar.

Postoji i drugi efekat. Sve što je rastvoreno u voštanoj podlozi ostaje na koži onoliko dugo koliko i sam vosak, a to su sati umesto minuta. Vodena krema se upije, voda ispari i aktivni sastojak ode sa njom.

Zašto hladno ceđeno maslinovo ulje

Maslinovo ulje je nosač u kome se bilje ekstrahuje i lepak koji sve drži zajedno. Bogato je oleinskom kiselinom, masnom kiselinom koja se lako uklapa u lipidni sloj kože i pomaže da se sastojci sprovedu dublje od površine.

Hladno ceđenje nije marketinška odrednica. Kod te vrste prerade ulje ne prolazi kroz visoke temperature, pa se očuvaju vitamin E i polifenoli, materije koje same po sebi štite ulje od kvarenja i doprinose smirivanju kože. Rafinisana ulja koja se dobijaju na visokoj temperaturi jeftinija su, ali od tog bogatstva ostane vrlo malo.

Bilje koje ulazi u smesu

Ekstrakcija je najosetljiviji deo posla. Lekovito bilje se ostavlja u ulju da bi se materije rastvorljive u mastima prenele iz biljke u nosač. Kod tradicionalnog postupka to je trajalo nedeljama, uz sunce i strpljenje, dok savremena oprema isti proces završava brže i sa boljim prinosom, bez upotrebe rastvarača. Rezultat je da se u istoj teglici nađe nekoliko biljaka, svaka sa svojom ulogom, a spisak za svaki proizvod nalazi se na strani Sastavi melema. Ono što se u njima neće naći su kortikosteroidi, veštačke boje, parfemi i konzervansi, jer voštano ulje ne pruža uslove u kojima bi se bakterije razmnožavale, pa ni potrebu za njima.

Kada birati melem, a kada nešto drugo

Melem ima smisla tamo gde je potreban dugotrajan sloj i gde je koža suva, ispucala, nadražena ili u fazi obnove. Pete, laktovi, ruke koje su stalno u vodi, predeo oko zgloba koji boli, jastučići šapa zimi.

Gel i losion imaju svoje mesto kod masne kože, kod predela sa mnogo dlaka i kada je potreban trenutan osećaj hlađenja. Detaljno poređenje formata dato je u tekstu o razlici između melema, kreme, masti i gela.

Jedan praktičan savet vezan je za nanošenje. Vosak omekšava na telesnoj temperaturi, pa se mala količina prvo protrlja među prstima dok se ne rastopi, a tek onda razmaže po koži. Tako se troši manje i sloj ostaje ravnomeran.

Ceo asortiman od šest melema za ljude i tri balzama za životinje počiva na istoj osnovi, a razlike među njima dolaze od bilja koje im daje namenu. Šta kome odgovara najlakše je videti na strani Naši melemi.