DEVET OD DESET MLADIH ŽELI DA NAPUSTI LESKOVAC: Istraživanje TIM 42 otkriva duboko nezadovoljstvo mladih

Rezultati istraživanja, zajedno sa ex post analizom Strategije unapređenja položaja mladih Grada Leskovca za period 2021–2025. godine, predstavljeni su u sredu, 26. avgusta 2026. godine, u Centru za stručno usavršavanje u obrazovanju u Leskovcu.

Istraživanje „Leskovac po meri mladih“ sprovedeno je tokom 2025. i 2026. godine sa ciljem da se utvrdi kakav je položaj mladih, koje su njihove potrebe, problemi i očekivanja, ali i da se uporede njihovi stavovi sa istraživanjem sprovedenim 2020. godine, koje je bilo jedna od osnova za izradu prethodne Strategije.

Devet od deset želi da ode

Najviše pažnje privlači podatak da oko 90 odsto ispitanih mladih želi da napusti Leskovac.

Razlozi, prema rezultatima istraživanja, nisu vezani isključivo za ekonomsku situaciju i mogućnost zaposlenja. Među odgovorima mladih posebno se izdvajaju percepcija mita i korupcije, politička pripadnost kao faktor koji može uticati na mogućnost zaposlenja i napredovanja, kao i generalno nezadovoljstvo društvenim i političkim ambijentom.

Ovaj rezultat pokazuje da se pitanje odlaska mladih ne može rešavati samo otvaranjem novih radnih mesta. Za deo mladih problem je i pitanje poverenja u sistem i uverenja da se uspeh može ostvariti na osnovu znanja, rada i sposobnosti.

Upravo zbog toga rezultat istraživanja predstavlja ozbiljan signal za lokalnu zajednicu. Ako mladi svoju budućnost vide van Leskovca, pitanje nije samo koliko ih odlazi, već zašto više ne veruju da ovde mogu da ostvare svoje životne planove.

Postoje programi, ali mladi ne vide dovoljno konkretnih rezultata

Analiza prethodne Strategije pokazuje da su u Leskovcu tokom perioda 2021–2025. realizovani brojni programi i aktivnosti – od besplatnih kurseva i obuka do Karijernog info centra, projekata „Nova znanja – nova šansa“, „Znanje je šansa“ i „Aktiviraj se“.

Ipak, ex post analiza ukazuje da je sprovođenje Strategije imalo značajne slabosti. Navode se nedovoljna koordinacija, slaba transparentnost realizacije i izostanak sistematskog praćenja i evaluacije efekata.

To otvara ključno pitanje: da li je dovoljno realizovati određeni broj projekata ili je potrebno meriti njihov stvarni uticaj na život mladih?

Jer, ukoliko istovremeno imamo različite programe namenjene mladima, a devet od deset ispitanika i dalje razmišlja o odlasku, jasno je da između planirane politike i stvarnog osećaja mladih postoji veliki jaz.