Čarolija otpornosti

Kako da razvijete otpornost kada vam je najpotrebnija.

• Otpornost je skup veština koje se mogu vežbati i jačati.
• Biti otporan ne znači da ne osećate strah, tugu ili preplavljenost.
• Smirivanje nervnog sistema i mali koraci mogu da vam vrate fleksibilnost i osećaj kontrole.
• Primećivanje sitnih radosti pomaže vam da ostanete povezani sa onim što je dobro, čak i kada je život težak.

Zamislite najgoru stvar koja vam se desila ove godine. Možda ste dobili otkaz u najgorem mogućem trenutku, mada dobar trenutak za to i ne postoji. Možda vas je ostavila osoba za koju ste bili sigurni da ćete s njom provesti ostatak života. Ili ste dobili dijagnozu koja vam je promenila život.

Setite se šta ste uradili posle toga. Možda ste plakali, vikali ili očajnički zvali sestru. A onda ste nastavili dalje. Otišli ste u krevet i ujutru ustali, pojeli nešto, ošišali se posle raskida. Pronašli ste način da se krećete napred, makar nespretno i u suzama, iako i dalje jedva čekate da vam porastu te šiške.

Ta sposobnost da preživite ono najgore jeste otpornost. To nije nešto što ili imate ili nemate, već nešto što možete da razvijete, i to je najbolja vest koju danas imam za vas.

Šta je otpornost

Američko psihološko udruženje definiše otpornost kao dobro prilagođavanje u suočavanju sa nevoljama, traumom, tragedijom, pretnjama ili ozbiljnim izvorima stresa. Drugim rečima, to je ono što vas tera da nastavite dalje. Kada su počeli da proučavaju otpornost, istraživači su očekivali da će otkriti stalnu osobinu, nešto što neki ljudi imaju po prirodi, a drugi nemaju. Pokazalo se da to uopšte nije tačno. Otpornost je skup veština i strategija koje se mogu naučiti, vežbati i ojačati.

Razvojna psihološkinja En Masten čuveno je nazvala otpornost običnom čarolijom. Čarolija je jer nas može provesti kroz nezamislivo, ali je i obična jer je svi imamo. Kao i sa svim običnim stvarima, sklonimo je da je uzimamo zdravo za gotovo ili da je potpuno ne primetimo.

Delimično je to zato što reč otpornost pogrešno koristimo. Pretpostavljamo da dobro prilagođavanje u suočavanju sa nevoljama znači stoičko prilagođavanje. Verujemo da otporni ljudi nemaju emocionalne reakcije na loše stvari koje im se dese. Ako ste usred nekog mračnog perioda pomislili da bi trebalo bolje da se nosite sa tim, propuštate sopstvenu običnu čaroliju.

Otpornost u praksi

Za početak, raščistimo jedan mit. Možete biti otporni i imati snažne emocionalne reakcije. Strah, bes, tuga i preplavljenost sasvim su primerene reakcije na teške okolnosti. Oni nisu znak da vam je otpornost nestala ili da je niste ni imali. Ovo verovanje smo vremenom nakačili na otpornost, ali ga nema u izvornoj definiciji. Nigde ne piše da je otpornost odsustvo patnje. To je sposobnost da prođete kroz patnju i nastavite dalje.

Otpornost nam pomaže da se prilagodimo patnji tako što obezbeđuje dovoljno prostora i resursa da ostanemo fleksibilni. U hitnoj situaciji pažnja i sposobnost prilagođavanja obično se sužavaju. Kada se zidovi približe, fleksibilnost prva nestaje. Ostaje pitanje kako da sačuvamo otpornost usred oluje.

Evo tri brza saveta kako da razvijete otpornost kada vam je potrebna.

1. Smirujte nervni sistem, iznova i iznova. Kada se suočavamo sa stresom koji se ne može odmah rešiti, nervni sistem može da se zaglavi u položaju opasnosti. Zato se istovremeno osećate iscrpljeno i napeto, i zato se u tri ujutru umesto spavanja zateknete kako uvežbavate najgore scenarije. Ključ je da smirivanje nervnog sistema postane svakodnevni prioritet. Razmišljajte u malom. Lagana šetnja, nekoliko dubokih i sporih udisaja ili razgovor sa nekim ko vas uvek nasmeje.
2. Usredsredite se na najmanji mogući sledeći korak. U krizi prirodno želimo da rešimo sve odjednom. Recimo da ste dobili otkaz. Ono što zaista treba da uradite jeste da pokupite stvari sa stola i možda svratite u prodavnicu na putu kući. Umesto toga, počnete da se vrtite u mislima o tome kako ćete platiti kiriju, na koje poslove možete da se prijavite i kako ćete rešiti zdravstveno osiguranje. Umesto da se zaglavite u preplavljenosti tim problemima, promenite pravac.

Pronađite jednu konkretnu, ostvarivu radnju i završite je. Može biti toliko mala da deluje gotovo smešno. Pošaljite mejl bivšem šefu. Napunite čašu vodom. Istuširajte se. Kada završite jednu malu stvar, vraćate nešto važno, osećaj da možete da delujete. To podseća mozak i telo da i dalje možete nešto da uradite. Ne morate uvek da znate kako ćete preživeti narednu godinu. Ponekad je dovoljno da znate šta ćete uraditi u narednih šest minuta.

3. Primećujte ono što je dobro, makar i sitno. U krizi se previše usredsredimo na ono što ide naopako. To je tehnika preživljavanja koja je ljudima dobro služila. Ali ona nam jednostavno ne daje tačnu sliku sveta. Da, stvari su teške, ali se i dalje dešavaju dobre stvari, makar i male. Ovo nije toksična pozitivnost jer ne poriče ono što je loše. To je mentalna fleksibilnost, sposobnost da istovremeno prihvatite više od jedne istine. Na primer

• Nemam pojma kako će se ovo završiti, a prijateljica mi je upravo poslala glasovnu poruku od koje sam se toliko smejala da sam frknula.
• Danas je bio potpuni haos, a večeras će uvlačenje u čistu posteljinu biti divan osećaj.
• Danas me čeka gomila teških obaveza, a ova kafa me vraća u život.

Poslednji primer mi je omiljeni. Sama kafa ništa ne rešava, ali kada primetite da je i dalje tu i da u njoj možete da uživate čak i kada je teško, to vas duboko obnavlja.

I zapamtite, otpornost je praksa. Cilj nije da postanete neko na koga nevolje ne utiču. Cilj je da postanete svesni sopstvene obične čarolije, kako biste sve bolje prepoznavali svoju urođenu sposobnost da se sa teškoćama suočite fleksibilno.

Izvor/ Saznaj više: psychologytoday.com