Osam čestih konzervansa u hrani povezano sa visokim krvnim pritiskom

Naučnici su izdvojili osam hemikalija koje se često koriste za konzervisanje hrane, a koje su povezane sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska.

Dugoročna studija pratila je zdravlje i ishranu 112.395 ljudi u Francuskoj tokom otprilike sedam do osam godina. Oni koji su unosili najviše konzervansa imali su 24 odsto veći rizik da dobiju povišen krvni pritisak.

Pored toga, učesnici koji su unosili najviše neantioksidativnih konzervansa imali su 16 odsto veći relativni rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Neantioksidativni konzervansi sprečavaju kvarenje hrane tako što zaustavljaju rast bakterija ili buđi, a ne tako što sprečavaju oksidaciju.

Čak su i neki antioksidativni konzervansi, hemijski isti kao jedinjenja koja postoje u prirodi, poput vitamina C, bili povezani sa lošijim zdravstvenim ishodima. Ovi aditivi se ponekad koriste da voće ili povrće ne bi potamnelo.

Nutritivna epidemiološkinja i doktorantkinja Anais Hazenbeler sa Univerziteta Sorbona Pariz Sever objašnjava da eksperimentalne studije ukazuju da neki konzervansi u hrani mogu biti štetni po srce i krvne sudove, ali da nije bilo dovoljno dokaza o njihovom uticaju na ljude. Prema njenim rečima, koliko je poznato, ovo je prva studija ove vrste koja ispituje vezu između širokog spektra konzervansa i zdravlja srca.

Rezultati ove opservacione studije ne dokazuju da ovi aditivi izazivaju visok pritisak ili direktno dovode do bolesti srca. Oni samo ukazuju na moguće veze.

Prednost ovog istraživanja je to što su naučnici veoma detaljno pratili ishranu učesnika. Neki su zabeležili skoro sto dnevnih izveštaja o obrocima, uključujući i marke proizvoda koje su jeli. Ovako detaljni podaci omogućili su istraživačima da uzmu u obzir činjenicu da nezdrava, prerađena hrana češće sadrži konzervanse.

I posle usklađivanja za glavne grupe namirnica, kao što su voće i povrće, crveno i prerađeno meso i ultra prerađena hrana, pronašli su statistički značajne veze između konzervansa i zdravlja srca i krvnih sudova. Autori objašnjavaju da to smanjuje verovatnoću da su uočene veze posledica same hrane, a ne ispitivanih konzervansa.

Francuski istraživači izdvojili su ovih osam aditiva. Kalijum sorbat, E202, često se koristi u prerađenom voću i pićima. Kalijum metabisulfit, E224, uobičajen je u alkoholnim pićima poput vina. Natrijum nitrit, E250, natrijum askorbat, E301, i natrijum eritorbat, E316, koriste se u prerađenom mesu. Askorbinska kiselina, E300, često se dodaje prerađenom voću i povrću. Limunska kiselina, E330, uobičajena je u gaziranim sokovima. Na kraju, ekstrakt ruzmarina, E392, obično se dodaje uljima i mastima.

Samo je jedna od ovih hemikalija, sama za sebe, bila povezana sa bolestima srca i krvnih sudova. Iznenađujuće, bila je to askorbinska kiselina, E300, što je hemijski naziv za vitamin C, povezana sa 15 odsto većim rizikom. Otprilike polovina askorbata koje su učesnici uneli poticala je iz prerađenog voća i povrća.

Ranija istraživanja povezivala su prirodni vitamin C sa boljim zdravljem, ali to možda ne važi kada se ista hemikalija koristi kao aditiv u hrani.

Ovaj rezultat iz Francuske ne dovodi u pitanje postojeće preporuke za ishranu, ali ukazuje da bi bezbednosne smernice možda trebalo preispitati. Autori ističu da njihovi nalazi imaju važne posledice po javno zdravlje, jer su potrošači ovim jedinjenjima izloženi kroz hiljade namirnica i pića. Potrebne su nove epidemiološke studije i eksperimentalni podaci.

Dodavanje konzervansa voću i povrću može većem broju ljudi omogućiti pristup važnim namirnicama koje smanjuju rizik od bolesti srca. Te koristi, međutim, treba odmeriti u odnosu na moguće loše strane.

Studija iz 2024. godine pokazala je, na primer, da su miševi sa ljudskim crevnim bakterijama, hranjeni fruktozom sa kalijum sorbatom kao konzervansom, imali znake poremećaja metabolizma povezanih sa masnom jetrom. Da li se isto dešava i kod ljudi, nije poznato.

Glavna autorka studije Matilda Tuvje, direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja, kaže da eksperimentalna istraživanja dosledno ukazuju da konzervansi mogu da izazovu oksidativni stres u telu ili da utiču na rad gušterače. Prema njenim rečima, rezultati pokazuju da nadležne institucije, poput EFSA u Evropi i FDA u Americi, treba ponovo da procene rizike i koristi ovih aditiva, radi bolje zaštite potrošača.

Dok ne bude više podataka, ovi nalazi podržavaju postojeće preporuke da se biraju što manje prerađene namirnice i da se, kad god je moguće, izbegavaju nepotrebni aditivi.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com