Zašto je rak srca toliko redak

Ubedljivo najčešći oblik raka jeste rak kože. Otprilike jedna od pet osoba dobiće ga tokom života, dok se rak pluća javlja kod jedne od osamnaest, a rak jetre kod jedne od sto. Rak srca, međutim, razviće se kod svega jedne osobe na 50.000. Čak i kada se pojavi, 30 do 40 puta je verovatnije da je reč o sekundarnom obliku, dakle o bolesti koja se na srce proširila sa nekog drugog mesta, umesto da je tu i započela.

Šta ovu vrstu raka čini toliko retkom? Odgovor leži u osobenostima po kojima se srce razlikuje od ostalih organa. Istraživanja pokazuju da bi ono moglo da krije i naznake o tome kako rak nastaje i širi se u predelima koji su izloženiji.

Rak nastaje zbog mutacija

Obnavljanje ćelija spada u najvažnije procese u telu. Zahvaljujući njemu rastemo i ostajemo zdravi, jer oštećene ćelije zamenjujemo novima. Ipak, u tom procesu ponekad se javljaju greške poznate kao mutacije, koje ga nateraju da se nastavi mnogo dalje nego što je našem zdravlju potrebno. Kada se takva mutacija pokrene, nove ćelije nastavljaju da se množe u suvišku i stvaraju mase tkiva koje troše telesne zalihe i opterećuju zdrave organe. Taj štetni i nekontrolisani rast jeste rak.

Iako nasleđe i drugi činioci utiču na to koliko se često bolest javlja i gde, mutacije koje je izazivaju u celini su češće u delovima tela sa brzom smenom ćelija. Što je više obnavljanja, veća je i verovatnoća greške. Zbog toga pojedine navike poput pušenja povećavaju rizik od određenih oblika raka. Pušenje oštećuje tkivo pluća, grla i usta, pa se u tim predelima ćelije češće obnavljaju, a time raste i mogućnost mutacije.

Po čemu se ćelije srca razlikuju od drugih

Za razliku od mnogih organa, srce je sazdano od čvrstog mišićnog tkiva koje raste i obnavlja se vrlo sporo, po stopi od oko jedan odsto godišnje. Manje od polovine srčanih ćelija sa kojima ste rođeni biće prirodnim putem zamenjeno tokom života. Uporedite to sa kožom, koja sve svoje ćelije potpuno obnovi svakih 40 do 56 dana.

Naučnici veruju da je sporo obnavljanje srca bilo evoluciona nagodba. U zamenu za organ koji je izdržljiv i sposoban za rad od najranijeg doba, srce je kod sisara izgubilo moć obnavljanja koju i dalje imaju neke druge životinje, poput vodozemaca. Rečima jedne studije, ljudsko srce na oštećenje odgovara popravkom umesto obnovom, pa stvara ožiljno tkivo umesto novih zdravih ćelija.

Upravo se u toj sporoj obnovi vidi glavni razlog zašto srce retko oboli. A kada se rak proširi na njega, tu obično raste sporije nego u drugim zahvaćenim predelima. To je posebno vredno pažnje jer je krvotok jedan od glavnih puteva kojima se maligne ćelije šire. One ne pogađaju srce naročito često čak ni kada prolaze pravo kroz njega.

Visok pritisak možda pomaže u zaštiti srca

Jedna studija iz 2026. godine ukazuje da visok pritisak, koji stvara neprekidno kucanje srca, ima udela u sprečavanju nastanka bolesti.

Kada srce radi pod manjim pritiskom nego inače, stopa obnavljanja njegovih ćelija raste. To se vidi kod pacijenata sa srčanom slabošću koji nose usadak što rasterećuje srce time što pomaže u pumpanju krvi kroz telo. Znamo da pojačano obnavljanje ćelija drugde u telu povećava mogućnost nastanka raka. Da li isto važi i za srce?

Naučnici sa Međunarodnog centra za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu pokušali su da utvrde da li srce pod manjim pritiskom lakše oboljeva. Da bi to saznali, mišu su presadili srca koja pumpaju manje krvi nego obično, što znači da rade pod slabijim pritiskom i više se obnavljaju. Zatim su maligne ćelije uneli i u presađena i u uobičajena mišja srca, pa uporedili brzinu širenja.

Maligne ćelije brže su se širile u srcima pod nižim pritiskom. Vredi istaći da su naučnici te promene uspeli da povežu sa određenim belančevinama na koje utiče otkucaj srca. Kao odgovor na fizičku silu i pritisak koje stvara kucanje, taj protein smanjuje delovanje gena povezanih sa rastom tumora.

Studija bi mogla da otvori put novim vidovima lečenja. Uređaji koji stvaraju pulsirajući pritisak i tako oponašaju otkucaj srca mogli bi da uspore ili zaustave širenje bolesti na tačno određenim mestima. Ogledni modeli koji se ispituju za oblike raka blizu kože, poput raka dojke, daju ohrabrujuće rezultate.

Veza između raka i srca možda seže dublje

Pošto je rak srca toliko redak, nije istražen ni približno kao neki drugi oblici. Pojedine studije ipak nagoveštavaju neposrednu vezu između zdravlja srca i bolesti u drugim delovima tela.

Analiza objavljena 2026. godine u časopisu Journal of the American Heart Association ukazuje da bi promene u radu srca mogle da budu rani znak upozorenja na razvoj određenih oblika raka.

Naučnici su pratili zdravlje hiljada pacijenata tokom čak osamnaest godina i poredili snimke magnetne rezonance sa učestalošću oboljevanja. Studija je pokazala da su pacijenti sa izvesnim suptilnim promenama u radu srca kasnije češće dobijali rak u pojedinim predelima. Na primer, oni sa oslabljenim radom leve pretkomore imali su veće izglede da kasnije obole od raka debelog creva.

Sinđijang Kaj, glavni autor studije, naveo je da se promene na srcu mogu javiti uporedo sa biološkim procesima povezanim sa nastankom raka, pa čak i pre njih. Razumevanje koliko duboko ta veza seže moglo bi lekarima da omogući ranije otkrivanje bolesti.

Odnos između raka i srca je složen, a naučnici ga i dalje razmrsuju. Pažljivim posmatranjem jednog od organa najbolje zaštićenih od ove bolesti, možda bismo deo te zaštite mogli preneti i na ostale.

Statistički gledano, verovatno nećete morati da brinete o raku srca. Ali vaše srce bi jednog dana moglo da pomogne lekarima da bolje razumeju bolest u drugim delovima tela.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com