U starom Rimu se poreska prevara kažnjavala smrću

Arheolozi u zapadnoj Turskoj nedavno su otkrili podroban zapis o poreskoj prevari staroj 1.600 godina, toliko bezobzirnoj da ju je stari Rim proglasio smrtnim prestupom. Za kamene ploče iz kasne antike prvo se verovalo da nose nadgrobne stihove, a zapravo donose ključne podatke koji su nedostajali u izuzetno raširenom slučaju korupcije. Ona se protezala više od jedne decenije i dotakla čak i imanje Placidije, ćerke cara Valentinijana III.

Nalazi sa ruševina Stratonikeje u zapadnoj Turskoj vezuju se za finansijski slučaj zabeležen na sličnim kamenim pločama koje naučnici proučavaju još od 18. veka. Oko 465. godine nove ere, rimske vlasti počele su da primaju pritužbe na poreznike u zapadnoj Maloj Aziji, koji su navodno izdavali potvrde o uplati bez upisivanja tačnih iznosa. Riznici u Carigradu potom su prijavljivali manje sume, a razliku zadržavali za sebe.

Uprkos očiglednom problemu, Rimu je trebalo oko petnaest godina da sprovede delotvorne izmene. Godine 480, pretorijanski prefekt poznat kao Flavije Il Puzej Dionisije konačno je uspeo da stane na put nepočinstvu. Da bi obezbedio kraj korupcije, Dionisije je zapretio da će oduzeti imanje sopstvenom izaslaniku poslatom da to sredi, ukoliko posao ne bude obavljen. Osumnjičenim prevarantima uputio je mnogo oštriju poruku. Svako ko bude osuđen za takvu podvalu biće pogubljen.

Kako je nedavno primetio portal Arkeonews, Rim je između 4. i 6. veka poslao još najmanje jedanaest carskih naredbi o ispravnom izdavanju poreskih potvrda, ali nijedna nije pominjala smrtnu kaznu. Prema rečima Pavela Novakovskog, istoričara sa Univerziteta u Varšavi, odluku da se posledice tako drastično pooštre verovatno nije pokrenuo samo izgubljeni novac.

“Manje je reč o razmerama prestupa, a više o prkošenju carskoj volji, nekoj vrsti pobune ili uvrede caru”, rekao je on. “Možda zato vidimo tako surovu kaznu za činovnike koji su zloupotrebili imanje carske porodice.”

Novakovski takođe smatra da je nova smrtna kazna bila više retorička nego sprovodiva. Naveo je druge rimske propise koji su ponekad pominjali oštre kazne kako bi istakli ozbiljnost stvari, bez ijednog traga da je neko zaista tako kažnjen.

Ipak, žestina ukaza očigledno je urodila plodom. Rim nije imao običaj da širom carstva postavlja javne kamene natpise osim ako poruka nije stizala do meštana.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com