Čak i jutarnja kafa može da vam poremeti san

Kofein može da ometa dubok, okrepljujući san koji je vašem mozgu potreban.

Ljubitelji kafe često se mogu podeliti u dve grupe – na one koji posle određenog doba dana odbijaju još jednu šoljicu i one kojima nije problem da sipaju novu kafu čak i kasno uveče. Oni koji se uzdržavaju često se pozivaju na sve više dokaza o uticaju kofeina na ciklus spavanja, dok oni koji kafu piju bez mnogo razmišljanja tvrde da bez problema mogu da zaspe čak i nakon espresa posle večere. Nažalost, jedno nedavno istraživanje verovatno neće obradovati ni jednu ni drugu grupu. Prema medicinskim istraživačima sa Univerziteta u Vroclavu u Poljskoj, kofein iz kafe može da naruši kvalitet noćnog sna bez obzira na to u koje doba dana je pijete.

Rezultati su predstavljeni u nedavno objavljenoj studiji u časopisu Nutrients. U svojoj analizi istraživači su koristili snimke elektroencefalografije (EEG) prikupljene tokom kliničkog eksperimenta spavanja. Standardne procene sna obično se fokusiraju na trajanje ciklusa spavanja, dok EEG omogućava beleženje mnogo detaljnijih podataka o kvalitetu odmora.

“EEG nam omogućava da vidimo ne samo da li osoba spava, već i kako njen mozak spava”, rekla je nedavno za Science News koautorka studije i specijalistkinja porodične medicine sa Univerziteta u Vroclavu Donata Kurpas. “Kvantitativna EEG analiza otkriva suptilnije promene, poput smanjene aktivnosti sporih moždanih talasa, koja predstavlja važan pokazatelj dubine sna i njegove sposobnosti da obnovi organizam.”

Kurpas i njene kolege tokom istraživanja su utvrdili da čak i kada osoba zaspi u uobičajeno vreme i odspava svih preporučenih osam sati, kofein i dalje može značajno da smanji aktivnost sporih moždanih talasa. To znači da čak i ako neko smatra da je imao punu noć kvalitetnog sna, stvarni kvalitet tog sna može biti narušen.

“Kofein može da skrati san ili oteža uspavljivanje. Međutim, čak i kada trajanje sna deluje normalno, može da smanji aktivnost sporih talasa i pomeri EEG obrazac ka stanju mozga koje više podseća na budnost”, objasnila je Kurpas.

Štaviše, osoba koja pije kafu možda neće ni biti svesna ovih poremećaja. Čak i ako se oseća odmorno i ne seća se da se budila tokom noći, njen mozak možda ipak nije dobio dubok san koji mu je potreban. Kurpas navodi da ovaj problem često stvara “začarani krug” – osoba se probudi osećajući se dobro, tokom dana postaje sve umornija, posegne za kafom, a zatim provede još jednu noć uz nekvalitetan san. Međutim, čak i ako neko prestane da pije kafu već kasno ujutru, faktori poput telesne građe, stresa, godina i ukupne količine unetog kofeina mogu uticati na to da li će te večeri imati odgovarajuću vrstu sna.

“Nije reč samo o kafi koja se pije neposredno pre odlaska na spavanje. Za neke ljude mogu biti važni i ukupna količina kofeina koju unesu tokom dana, kao i to da li organizam ima dovoljno vremena da ga metaboliše pre nego što padne noć”, dodala je Kurpas.

Poslednjih godina mnogi istraživači, poput Kurpas, sve više naglašavaju značaj okrepljujućeg i kvalitetnog sna, a ne samo njegovog ukupnog trajanja. Osam sati provedenih u krevetu možda neće mnogo značiti ako mozak ne dobije priliku da se pravilno oporavi, a čak i određena količina kofeina može uticati na taj proces.

To znači da je, na kraju dana – doslovno – uticaj kafe na san složen i često se razlikuje od osobe do osobe. Ono što odgovara jednom ljubitelju kafe ne mora nužno odgovarati drugom. Zato je važno obratiti pažnju na svakodnevne navike i nivo energije, bez obzira na to kako neko subjektivno procenjuje kvalitet svog sna.

“Subjektivni osećaj da smo dobro spavali ne odgovara uvek onome što vidimo u neurofiziološkim snimcima”, zaključila je Kurpas.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com