ČETIRI SU FAKTORA SREĆE Novo istraživanje o snazi porodice, ljubavi, svrhe i bogatstva: Ima li nas na listi

Da li novac zaista kupuje sreću? Visual Capitalist je analizirao podatke Credit Suisse-a, koji raščlanjuju prosečno bogatstvo po odrasloj osobi u različitim zemljama širom sveta.

Donja tabela prikazuje 10 zemalja prema njihovom stepenu sreće i bogatstvu po odrasloj osobi:

Zemlja/Prosečno bogatstvo po osobi (USD)/ Indeks sreće:

• Finska 73,775 – 7.8
• Danska 165,622 – 7.6
• Island 231,462 – 7.6
• Švajcarska 146,733 – 7.5
• Izrael 80,315 – 7.4
• Švedska 89,846 – 7.4
• Norveška 117,798 – 7.4
• Holandija 136,105 – 7.4
• Luksemburg 259,899 – 7.4
• Austrija 91,833 – 7.2

Iako rezultati ne ukazuju definitivno na to da bogatstvo doprinosi sreći, postoji snažna korelacija u svim segmentima. Uopšteno govoreći, najsiromašnije zemlje sveta imaju najniže ocene sreće, a najbogatije nacije su najsrećnije.

Zapažanja na regionalnom i državnom nivou

Dok mnoge zemlje slede očigledan trend (više bogatstva = više sreće), postoje izuzeci i odstupanja koje vrijedi istražiti.

U Latinskoj Americi ljudi sami prijavljuju više sreće nego što bi trend između bogatstva i sreće mogao predvidjeti.

S druge strane, mnoge nacije na Bliskom istoku prijavljuju nešto manje sreće nego što bi nivoi bogatstva pretpostavili.

Politička previranja, ekonomska kriza i razorna eksplozija u Bejrutu doveli su do toga da je Liban postigao daleko lošiji rezultat nego što bi se očekivalo. Tokom protekle decenije, rezultat zemlje je pao za skoro dva puna boda.

U Hong Kongu se već godinama smanjuje rezultat sreće. Nejednakost, protesti, nestabilnost, a sada i epidemije COVID-19, smestile su ovu regiju u neobičnu zonu na lestvici: bogate i nesrećne.

Ispitivanje nejednakosti i sreće

Pogledali smo odnos između bogatstva i sreće između zemalja, ali šta se dešava unutar zemalja? Gini koeficijent je alat koji nam omogućava upravo to. Ova mera sagledava raspodelu prihoda u populaciji i primenjuje rezultat na tu populaciju. Jednostavno rečeno, rezultat 0 bi bio „savršena jednakost“, a 1 bi bila „savršena nejednakost“ (tj. pojedinac ili grupa primalaca primaju celokupnu raspodelu prihoda).

Iako ne postoji čvrst zaključak koji se može izvesti iz ovog skupa podataka, postoje opservacije koje vredi istaknuti.

15 zemalja s najvećom nejednakosti u dohotku:

Zemlje s najvećim nejednakostima/ Indeks sreće/ Gini indeks:

• Južna Afrika 5.2 – 0.63
• Namibija 4.5 – 0.59
• Zambija 3.8 – 0.57
• Kolumbija 5.8 – 0.54
• Mozambik 5.0 -0.54

Prosjek 5.2 – 52

Prvo, zemlje sa nižom nejednakošću u prihodima imaju tendenciju da su srećnije. 15 zemalja u ovom skupu podataka s najvećom nejednakošću imaju prosečnu ocenu sreće 1,3 nižu od 15 zemalja s najnižom nejednakošću.

Uprkos velikoj nejednakosti u prihodima, mnoge latinoameričke zemlje prikazuju nivo sreće koji je sličan mnogo bogatijim evropskim nacijama.

Zaključak

Ljudi već milenijumima traže razumijevanje sreće i malo je verovatno da će analiziranje podataka “razbiti kod”. Ipak, slično kao i težnja za njom, želja za razumevanjem sreće je ljudska priroda.

I, što kreatori politike i javnost više razumiju vezu između bogatstva i sreće, veća je verovatnoća da možemo oblikovati društva koja nam daju bolje šanse da živimo srećnim životom.

Izvor: Blic