Dinar po dinar – budžet je spakovan, ima li mesta za rast plata i penzija

Penzije se od 2019. povećavaju u skladu sa "švajcarskom" formulom koja je dobra i objektivna. Međutim, za razliku od penzija, povećanje plata u javnom sektoru još uvek nije povezano s objektivnim ekonomskim parametrima, već se određuje na osnovu diskrecionih ad-hok odluka Vlade što je loše.

Sve države imaju svoje izdatke, kao i prihode koji treba da ih pokriju. Planiranje jednih i drugih pakuje se u budžet. Budžet Srbije je skrojen i usvojen, deficit iznosi 3 odsto BDP-a, a mogao bi biti i manji. Šta zapravo znači manji deficit za građane, mogu li plate i penzije biti veće, mimo budžeta, ali i na mnoga druga pitanja u vezi sa državnom kasom odgovore za RTS daje glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Rast plata i penzija

Budžet je dokument koji sadrži spisak planiranih prihoda i rashoda države za jednu godinu. Plan prihoda nam govori koliko novca i iz kojih izvora država planira da prikupi, dok rashodi pokazuju na šta država namerava da potroši prikupljeni novac.

Ono što je za budžet svojstveno jeste da postoje rokovi za pripremu i njegovo usvajanje. Za ove procedure odgovorno je Ministarstvo finansija.

Skupština Srbije usvojila je budžet za 2022. godinu. Planirani budžetski prihodi su 1.516 milijardi dinara, rashodi 1.717 milijardi dinara. Planirani deficit, u dogovoru sa MMF-om, iznosiće 200,2 milijarde dinara.

Penzije će, po primenjenoj “švajcarskoj” formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara.

Predviđena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama biti veće osam odsto.

Budžetski plan krojen je na osnovu očekivanja da će privreda sledeće godine imati rast od 4,5 odsto.

Državna kasa našla se pod lupom Fiskalnog saveta. Šta je presudno za povećanje životnog standarda, da li je budžet oprezno planiran i da li je “švajcarska” formula za penzije zaista objektivna – svet budžetskih brojki i ciljeva pojašnjava glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.

Budžet ima dva cilja – prvi je da podigne životni standard građana, a drugi da dalje jača našu ekonomiju. Da li su ciljevi realni i kako to može da se postigne?

Budžet za 2022. donosi određena poboljšanja na oba polja. Međutim, trebalo bi uvek imati u vidu da je za jačanje ekonomije i povećanje životnog standarda građana presudan rast privatnog sektora, a uloga državnog budžeta je manja i posredna.

Izvor: rts.rs