Rane na nogama koje ne zarastaju, zašto se otvaraju i šta ubrzava zatvaranje

Rana koja ne zarasta nije loša rana, to su loši uslovi

Zdrava koža zatvori posekotinu na ruci za nedelju dana i o tome se ne razmišlja. Kada se ista takva ranica pojavi na potkolenici starije osobe, ume da stoji otvorena mesecima, da se širi i da počne da vlaži. Ljudi tada obično misle da je rana posebno teška ili da je krv loša. Istina je prostija i utešnija. Rana je uglavnom obična, ali su uslovi u kojima treba da zaraste loši, a uslovi su nešto na šta se može uticati.

Zarastanje zahteva tri stvari. Kiseonik i hranljive materije koje krv donosi do mesta povrede, odvođenje viška tečnosti i razgrađenih materija iz tkiva, i mir na površini kako bi novi sloj ćelija imao gde da naraste. Na potkolenici i stopalu sva tri uslova su najranjivija u celom telu, i zato se rane na nogama otvaraju najlakše a zatvaraju najsporije.

Zašto su noge najteži teren za zarastanje

Krv se od stopala do srca vraća uzbrdo, protiv sile teže. Nema pumpe koja to radi umesto vas, već posao obavljaju mišići lista koji pri svakom koraku stisnu duboke vene, i zalisci u venama koji sprečavaju da se krv vrati nazad. Kada zalisci popuste, krv se zadržava u nogama, pritisak u sitnim krvnim sudovima raste i tečnost počinje da izlazi u okolno tkivo. Tako nastaje otok koji uveče uvek bude veći nego jutros.

To zadržavanje ima posledice na kožu. Postaje tanja, tvrda i sjajna, potamni oko skočnog zgloba, javlja se svrab i perutanje. Takva koža puca od najmanje ogrebotine, a kada pukne, iz nje izlazi svetla tečnost koja dodatno razmekšava okolinu. Novi sloj ćelija u tkivu punom zaostale tečnosti prosto ne može da raste, jer kiseonik do njega dolazi kroz previše nabreklo tkivo.

Četiri najčešća razloga za ranu koja ne zarasta

Venski uzrok je najčešći kod nas. Prati ga otok, prethodne proširene vene, tamna prebojenost kože iznad skočnog zgloba, teške noge i osećaj napetosti. Rana je najčešće na unutrašnjoj strani potkolenice, plitka je, sa nepravilnim ivicama i obilno vlaži.

Dijabetesni uzrok se javlja na stopalu, na jastučićima i na peti, na mestima pritiska. Karakteristično je da često ne boli, jer je osećaj u nozi smanjen, pa se rana otkrije tek kada se pojavi mrlja na čarapi. Svaka rana na stopalu kod osobe sa dijabetesom je stvar za lekara odmah, bez čekanja, jer se stanje pod kožom razvija brže nego što se spolja vidi.

Arterijski uzrok znači da krv ne dolazi u dovoljnoj količini. Takva noga je hladna, koža je bleda, dlake su opale, bol postoji i u miru i pojačava se kada je noga podignuta. Rana je obično na prstima, na peti i na vrhu stopala, sa jasnim ivicama, i deluje suvo. Ovo je stanje koje traži lekara bez odlaganja, a kompresija u ovom slučaju nije rešenje već može biti opasna.

Dekubitus nastaje od pritiska kod osoba koje dugo leže ili sede u istom položaju, najčešće na krsnoj kosti, na kuku, na peti i na laktu. Krv se u tkivu ispod pritiska prekine, tkivo počinje da propada od unutra, a na površini se u početku vidi samo crvenilo koje ne bledi na dodir.

Postoji i mešoviti oblik, u kome se venski i arterijski problem javljaju zajedno, a to je i razlog zbog koga je dijagnoza posao lekara i zbog koga se početak lečenja ne planira po opisu na internetu.

Šta u praksi najviše zaustavlja zarastanje

Prva stvar je otok. Dok noga otiče, rana ne zarasta, koliko se god maže. Zato podizanje nogu iznad nivoa srca po pola sata nekoliko puta dnevno i kompresija tamo gde je lekar odobri rade više od svega ostalog. Kod venskog uzroka pravilna kompresija je najsnažniji alat koji uopšte postoji, i to alat koji se ne prodaje u tegli.

Druga stvar je nepokretnost. Ljudi sa otvorenom ranom prestaju da hodaju iz straha i iz bola, a upravo hodanje pokreće pumpu koja izbacuje tečnost iz noge. Kratke i česte šetnje uvek pobede dugo sedenje sa spuštenim nogama.

Treća je tvrda krasta i suva rana. Rana koja se osuši i pokrije čvrstom krastom zarasta sporije i sa većim ožiljkom od rane koja je pokrivena i blago vlažna. To je danas osnovno pravilo obrade rana i suprotno je starom savetu da rana treba da se prosuši na vazduhu.

Četvrta je infekcija, i peta su agresivna sredstva. Vodonik peroksid, alkohol i jaka jodna tinktura na otvorenoj rani oštećuju upravo one žive ćelije od kojih zarastanje zavisi. Ispiranje fiziološkim rastvorom radi mnogo bolji posao bez te štete.

Šesta je opšte stanje. Nedostatak proteina, gvožđa i cinka, neregulisan šećer, pušenje koje sužava sitne krvne sudove i dehidracija umeju da zaustave zarastanje kod čoveka koji ranu neguje savršeno.

Šta radi gust melem na koži oko rane i na samoj rani

Melem sa gustom podlogom ima ovde tri jasna posla. Prvi je da napravi zaštitni sloj koji sprečava isparavanje vlage, jer ispod tog sloja površina ostaje blago vlažna i nova koža sa ivica može da putuje ka centru rane. Drugi je da smiri kožu oko rane, koja je od stalnog vlaženja, sekreta i previjanja često crvena, zadebljala i svrabi, a upravo se odatle rana i širi. Treći je da svojim sastojcima smanji rizik od bakterijske infekcije, jer se aktivne materije zadrže na mestu umesto da se obrišu ili isuše.

Zbog toga se u kućnoj nezi ovakvih stanja generacijama koriste gusti tradicionalni melemi, a današnja verzija tog pristupa je prirodni melem za oštećenu kožu koji se pravi od hladno ceđenog maslinovog ulja, biljnog i pčelinjeg voska, jedanaest lekovitih biljaka, propolisa i etarskih ulja čajnog drveta i lavande.

Biljke koje tradicionalno stoje u osnovi ovakvih melema

Prečica, latinski Lycopodium clavatum, u narodnoj medicini se koristila posipanjem obolelih delova kože upravo kod osoba koje su prinuđene da dugo leže. To je podatak koji najbolje objašnjava zašto je ova biljka našla mesto u melemu namenjenom oštećenoj koži i dekubitusu.

Neven je blag antiseptik koji se u obliku masti tradicionalno primenjuje kod opekotina, čireva i lišaja. U cvetu ima karotenoidnih boja, fitosterola, sluzi, enzima, masnog i etarskog ulja i salicilne kiseline. Ta salicilna kiselina u prirodnom i blagom obliku omekšava zadebljalu kožu oko rane, a karotenoidi smiruju upalu.

Bokvica, latinski Plantago major, u listu ima oko četiri procenta tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponozida, fitoncida i heterozid aukubozid. Sluzi prave zaštitni film, tanini blago stežu i suše mesta koja obilno vlaže, a aukubozid deluje antimikrobno. Zbog te blagosti melem sa bokvicom može da se nanosi mesecima na osetljivo mesto.

Kantarion, latinski Hypericum perforatum, sadrži hipericin, flavonoidne heterozide, tanine i smole, i u ovim recepturama ima jedan posao, stvaranje novog epitela, dakle pokrivanje površine koja je ostala bez kože.

Čičak, latinski Arctium, spolja se tradicionalno koristi kod ekcema, čireva i tvrdokornih kožnih promena, sadrži do četrdeset pet procenata inulina, sluzi, sitosterol, stigmasterol, fitoncide i gorke materije.

Rastavić, latinski Equisetum, unosi kremenu kiselinu, saponin ekvizetonin, tanine, pektin i flavonoide, a tradicionalno se primenjuje kod stanja koja idu sa zadržavanjem tečnosti u tkivu.

Propolis je materija kojom pčele dezinfikuju košnicu, bogata flavonoidima i aromatičnim kiselinama, i u melemu služi da smanji rizik od infekcije otvorene površine.

Etarsko ulje čajnog drveta deluje antibakterijski, antifungalno i antivirusno, uz protivupalno i imunostimulativno svojstvo. Etarsko ulje lavande ima protivupalno i antibakterijsko dejstvo i tradicionalno se navodi kod rana, povreda, opekotina, crvenila kože i infekcija.

Vosak i maslinovo ulje čine podlogu. Hladno ceđeno maslinovo ulje bogato oleinskom kiselinom i vitaminom E prodire u kožu i razmekšava zadebljale slojeve, pčelinji vosak zatvara površinu i pravi okluzivni efekat, a biljni vosak candelilla daje laku razmazivost, što je na bolnom mestu važno.

Kako se nega sprovodi i koliko realno traje

Rana se prvo ispere fiziološkim rastvorom, blago osuši dodirivanjem gazom bez trljanja, i tek onda se nanosi melem u tankom sloju. Koža oko rane se maže obavezno, jer se odatle širenje i zaustavlja. Nanošenje ide dva do tri puta dnevno, a nanošenje uveče pre spavanja je najvažnije, jer noga tada miruje i podignuta je. Preko dana noga se podiže nekoliko puta, a kompresija se nosi onako kako je lekar odredio.

Realna očekivanja su ovakva. Prvi znak da stvari idu nabolje nije zatvaranje rane, već to što rana prestane da obilno vlaži i što bol popusti. Zatim se ivice povuku ka centru i površina počne da se smanjuje iz nedelje u nedelju. Male rane se zatvore u nekoliko nedelja, a rane koje traju mesecima ili godinama traže dosledno mazanje mesecima. Osobe koje su o ovome pisale iz svog iskustva najviše pominju istu stvar, disciplinu i to da su nanosile melem tri puta dnevno i uveče bez preskakanja.

Ako se posle četiri nedelje dosledne nege ništa nije promenilo, to nije razlog za promenu meleme svake nedelje, već razlog za pregled i za proveru da li je uzrok tačno postavljen.

Šta ne treba raditi

Krasta se ne skida na silu. Rana se ne ispira alkoholom, rakijom, peroksidom ni jodom. Ne stavlja se vata direktno na ranu, jer se vlakna zalepe za površinu. Ne koristi se lepljiva traka direktno na tanku i osetljivu kožu potkolenice. Ne stavlja se zavoj koji zateže do te mere da prsti pobele. Ne stoji se dugo na nogama sa spuštenim stopalima i ne prekrštaju se noge u sedenju. I ne kupuje se elastična kompresija na svoju ruku ako postoji sumnja na arterijski problem u nozi.

Kada se ide lekaru bez odlaganja

Odmah, ako se javi crvenilo koje se širi uz nogu, temperatura, jak bol, gnoj, neprijatan miris, ako tkivo na rani počne da tamni ili pocrni, ako se rana naglo poveća, ako je noga hladna i bleda, ako je osoba dijabetičar, ako uzima lekove koji slabe imunitet ili ako rana traje duže od dve nedelje bez ikakvog napretka.

Postavljanje uzroka je najvažniji korak u celoj priči, jer venski i arterijski problem traže suprotan pristup, a dijabetesno stopalo traži nadzor. Nega kože kod kuće je vredna podrška lečenju i može da bude ono što presudno olakša svakodnevni život, ali ne zamenjuje dijagnozu.

Šta zaista zatvara ranu

Rana na nozi se ne zatvara zato što je namazana jednom, nego zato što je otok stavljen pod kontrolu, površina zaštićena i vlažna, koža oko rane smirena i telo dovoljno snabdeveno onim što mu za obnovu treba. Prečica, neven, bokvica, kantarion, čičak, rastavić, propolis i ulja čajnog drveta i lavande u podlozi od pčelinjeg voska i maslinovog ulja pokrivaju upravo taj deo posla, a hodanje, podizanje nogu i kompresija pokrivaju drugi. Kada se ta dva dela rade zajedno i dosledno, koža na nogama pokaže sposobnost obnove koja često iznenadi i ljude koji su nadu bili izgubili.