Šta tačno znači poruka medijima gradonačelnika Leskovca i da li građani sufinansiraju javni interes ili interes vlasti

„Da se ja pitam, verujte mi, ne bi prošle ove cifre i većina vas, otvoreno to kažem, teško da bi dobili i ružu, a kamoli pare.“

Ovom rečenicom gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović zaključio je raspravu o raspodeli 50 miliona dinara iz gradskog budžeta za sufinansiranje medijskih projekata u 2026. godini.

Možda je izjava bila zamišljena kao šala ili pokušaj duhovitosti. Možda je trebalo da pokaže kako on navodno nema nikakav uticaj na odluke konkursne komisije. Međutim, poruka koja je ostala zabeležena u zvaničnom prenosu sednice Gradskog veća mnogo je ozbiljnija od toga.

Jer, novac koji se raspodeljuje medijima nije novac gradonačelnika. Nije ni novac Gradskog veća. To je novac građana Leskovca, prikupljen kroz poreze, takse i druga budžetska davanja. Upravo zato je sistem projektnog sufinansiranja medija i osmišljen tako da odluke o raspodeli sredstava ne zavise od političke volje pojedinaca, već od komisija koje bi trebalo da procenjuju kvalitet projekata i njihov doprinos javnom interesu.

Zbog toga izjava da „većina vas ne bi dobila ni ružu“ ne zvuči kao bezazlena dosetka. Naprotiv, ona otvara pitanje kako nosioci vlasti zaista doživljavaju medije i budžetska sredstva namenjena javnom informisanju.

Komisija odlučuje, ali poruke šalje politika

Cvetanović je tokom sednice više puta naglasio da nema veze sa odlukom komisije.

„Nijedan od tri člana komisije nije iz Leskovca, ne znam im imena, sad sam ih čuo“, rekao je Cvetanović, dodajući da je jedna članica čak glasala onlajn.

Formalno gledano, to je tačno. Odluku o raspodeli sredstava donela je komisija u sastavu Miodrag Miljković, Sandra Iršević i Jasmina Mijajlović. Komisija je odlučila da sredstva dobije 26 projekata od ukupno 49 prijavljenih.

Međutim, činjenica da gradonačelnik naglašava svoju navodnu distancu od procesa ne menja političku težinu njegove izjave. Naprotiv.

Ako zaista nema uticaj na odluke komisije, postavlja se pitanje zbog čega javno saopštava da veliki broj medija po njegovom ličnom kriterijumu ne bi dobio ništa.

Takva poruka ne može da ostane bez odjeka u sredini u kojoj pojedini lokalni mediji godinama vode borbu za opstanak i u velikoj meri zavise od konkursnog finansiranja.

Gde odlazi 50 miliona dinara?

Prema odluci komisije, najveći deo sredstava otišao je televizijama.

Televizija Leskovac dobila je ukupno 14,6 miliona dinara kroz dva projekta, dok su Televizija K-1 i Dinkom dobili više od 10 miliona dinara.

Radio-televizija 4S iz Bojnika dobila je 5,3 miliona, dok je više drugih medija dobilo iznose od jednog do dva miliona dinara.

Tako su i tri najčitanija leskovačka portala dobila ukupno 4,5 miliona dinara.

Sa druge strane, pojedini mediji i organizacije koje se godinama bave istraživačkim, lokalnim i javno značajnim temama dobili su višestruko manje iznose.

Ovakva raspodela sama po sebi ne mora da znači da je nezakonita ili nepravilna. Ali svakako otvara pitanje kriterijuma po kojima se određuje koliki doprinos javnom interesu imaju pojedini projekti.

Još važnije pitanje jeste koliko građani zaista mogu da vide rezultate projekata koje finansiraju.

Jer, svrha projektnog sufinansiranja nije pomoć medijima kao privrednim subjektima. Svrha je proizvodnja sadržaja od javnog interesa.

Drugim rečima, građani bi trebalo jasno da vide gde je njihov novac potrošen, koje su emisije, tekstovi, reportaže ili istraživanja nastali zahvaljujući tim sredstvima i kakvu korist od toga ima lokalna zajednica.

Nevidljivi projekti i vidljivi milioni

Godinama unazad u Leskovcu se iz budžeta izdvajaju desetine miliona dinara za medijske projekte.

Međutim, javnost retko dobija jasne odgovore na pitanja koliko je projekata zaista realizovano u punom obimu, koliko ljudi ih je pratilo i kakav su efekat imali na informisanje građana.

Posebno je problematično kada značajna sredstva dobijaju projekti za koje veliki deo javnosti kasnije teško može da pronađe konkretne rezultate.

Ako građani ne mogu da vide sadržaje koji su finansirani njihovim novcem, onda se postavlja legitimno pitanje da li je javni interes zaista ostvaren ili je ispunjena samo formalna procedura.

Izvor/ Saznaj više: cenzolovka.rs