Ono što niko nije javno rekao, ali se može pročitati između redova, jeste da njegov dolazak u srpsku prestonicu, i uopšte na turneju po Zapadnom Balkanu, u ovom trenutku nikako nije slučajan. Kao i Zapad, i Istanbul želi da bude u toku, da pokaže da je prisutan, izbori se za svoje mesto, i upiše na listu uticajnih zemalja u regionu.
Otud možda nije iznenađenje što je ovo treća po redu Erdoganova poseta Srbiji u poslednjih pet godina. Prethodno je ovde bio 2017, zatim i 2019. godine, i opet pre dva dana, gde je stigao iz Sarajeva, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je juče svečanim ručkom ispratio u Zagreb.
Pospešivanje ekonomskih odnosa utrlo je put i za političku saradnju, a pitanje je kakav je interes Turske u Srbiji? Za koje teme je, pored ekonomije, zainteresovana, i koliko nam može pomoći? Ko je na dobitku?
“BiH i Kosovo prioritet”
Deo odgovora, pre pet dana dao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, na samitu “Otvoreni Balkan“ u Beogradu.
– Situacija u BiH biće nam prioritet. Ne možemo dozvoliti da postoji konflikt u srcu Balkana. Drugi izazov je dijalog Beograda i Prištine koji je pokazano koliko je potrebno koncentrisati se na zajedničke interese – naveo je Čavušoglu.
I za Srbiju je dijalog u Briselu “goruće pitanje”, a Erdogan je u Beogradu poručio da je “Turska spremna da pruži podršku Srbiji i Kosovu da prevaziđu izazove”.
– Nadam se da postoji pozitivno ubrzanje rešavanja problema, koje će biti održivo na Balkanu, jer Balkan ne može više da toleriše ovakvu vrstu problema više – poručio je Erdogan.
Može li Turska da doprinese tom ubrzanju dijaloga koji priziva? I kakva bi njena mogla da bude, s obzirom da je među prvima priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova?
“Biznis udara temelje drugim odnosima”
Smirivanje tenzija – ocenjuje uoči tamošnjeg skorog izlaska na birališta za “Blic” Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
– Kao velika regionalna sila, Turska je veoma zainteresovana za stabilizaciju prilika na Zapadnom Balkanu, sa kojim je povezuju istorijske, kulturne, ekonomske, političke veze. S obzirom na to da postoje otvorena dva pitanja, Kosovo i BiH, Turska može da odigra konstruktivnu ulogu u smirivanju tenzija u BIH, naročito sada uoči izbora, kao i da pruži podršku u pronalaženju održivog i kompromisnog rešenja kroz dijalog, imajući u vidu da je vidan pojačani angažman SAD i EU – napominje ona.
Ni za spoljnopolitičkog analitičara Boška Jakšića nema dileme, on konstatuje da Truska ima ambiciju da uđe u ovu temu.
– Pošto je uspostavljen dijalog, samim tim se otvaraju i šanse za tursko posredovanje kojim bi se Erdogan pohvalio i na globalnom nivou kako turska ima ambicioznu u sposobnu diplomatiju i što bi nesumlivo išlo njemu u korist. Zato on ima jake motive da bude ovde – rekao je za Danas Jakšić.
Upitan kako će Turska posredovati u dijalogu, konstatuje da je situacija takva da su svi posrednici na poziciji da priznavanja Kosova, te i da je Turska pri tom stavu.
– Ali je ovoj zakuvanoj situaciji oko pregovora, svako posredovanje dobrodošlo i zato ga Beograd prihvata – ističe Jakšić.
“Šargarepom, a ne štapom”
Pored ubrzanja dijaloga, Turska želi stabilan Balkan, jer je to i njoj u interesu ocenio je docent na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer.
– Srbija je stvorila uslove za turske kompanije i to je veoma povoljno, trgovinska razmena raste i to je pozitivno. Biznis jako lepo udara temelje nekim drugačijim političkim odnosima. Ti politički odnosi su nešto čemu Turska teži. Balkan koji ponovo gori bi bio Balkan koji bi ugrožavao Tursku. Pored toga, Balkan je predvorje
Evrope – rekao je za N1 Ajzenhamer.
Navodi da probleme na Balkanu Turska pokušava da rešava šargarepom, a ne štapom.
– Što se tiče potencijala, oslanja se na harizmu, ima veći uticaj na BiH, bošnjačko biračko telo je vezano za Tursku i sluša poruke iz Istanbula i ankare. Erdogan ima čime da pritisne političare iz BiH koji se ne ponašaju u skladu sa njegovom vizijom. Na Kosovu je manji manevarski prostor, uložila je Turska u infrastrukturu, involvirana je u obuku bezbednosnih snaga, ali to sve nije ucenjivački kapital. Posmatrajte to i kao kampanju Erdogana za kućne potrebe – rekao je Ajzenhamer.
Izvor: Blic
Preminulo još 14 pacijenata, novozaraženih 5.982